PNF & DNS /
PNF - Proprioceptivna Neuromišićna FacilitacijaDNS - Dinamička Neuromišićna Stabilizacija
- Proprioceptivna – želimo da uključimo i stimulišemo što veći broj receptora koji nam daju informacije o pokretu i položaju tela u prostoru.
- Neuromišićna – želimo da aktiviramo nerve i mišiće u procesu rehabilitacije.
- Facilitacija – želimo da ubrzamo i olakšamo učenje i savladavanje pokreta.
PNF - Proprioceptivna Neuromišićna Facilitacija je metoda koju primenjujemo kod naše dece u cilju učenja novih pokreta, poboljšanja kvaliteta već naučenih pokreta, smanjivanju mišićnog tonusa, povećanja snage i obima pokreta, korekcije posture, koordinacije i balansa, kao i povećanja efikasnosti prilikom izvođenja aktivnosti svakodnevnog života, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života naše dece.
DNS - Dinamička Neuromišićna Stabilizacija u prvi plan stavlja neuromišićni razvoj kao ključ motorne kontrole, održavanja pravilne posture i pravilno izvođenje pokreta.
MFR /
Mišići i fascija čine jedno, “rade zajedno" i samo u njihovom skladu telo funkcioniše na pravilan i zdrav način. Usled bilo kakvih trauma u telu, fascija postaje neelastična, te potom ta restrikcija zateže mišiće prouzrokovajući zatezanje, bol, stress i ograničenost pokreta
Tvorac ove napredne rehabilitacione tehnike je dr Džon Barns (John F.Barns). Poslednje decenije ova tehnika je jako prihvaćena i zastupljena u SAD-u, Švajcarskoj, Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji itd. Osoba od koje učimo tehnike MFR je jedina osoba sa područja bivše Jugoslavije sa diplomom specijaliste u oblasti MFR-a.
MFR terapije pomažu osim kod dece sa CPom i kod:
Kraniosakralna terapija je nežna metoda koja laganim dodirom balansira sistem cerebrospinalne tečnosti i kostiju koje okružuju mozak i kičmenu moždinu.
Šta je zapravo (Tehnika Miofascijalnog oslobađanja) Myofascial release- MFR?
MFR polazi od ideje da je u ljudskom telu svaki mišić, svaka kost i nervni sistem povezan vlaknom koje se zove fascija. Fascija je nešto poput odela kojim je prekriveno kompletno telo i u kome su sva vlakna međusobno povezana i utiču jedna na druge i pozitivno i negativno. Kada je fascija normalna ona je talasasta i opuštena, sposobna da se rasteže, skuplja i kreće bez ikakvih ograničenja i bolova. Međutim, kada u telu postoji neka upala ili povreda, fascija se skuplja i postaje čvrsta i nekooperativna, podsećajući na nit koja se izvukla iz džempera.
Koriste se različite vrste pokreta, počevši od nežnih masaža koje se izvode upotrebom samo nekoliko prstiju, do dubinskih masaža tkiva, koje su takođe veoma nežne, ali i vrlo efikasne. Ovi pokreti namenjeni su opuštanju skupljene fascije i njenom vraćanju u normalno stanje.
Pored oslobađanja od bola, Myofascial release pomaže pravilnom držanju tela i povećava pokretljivost a kod dece sa cerebralnom paralizom utiče na smanjenje mišićnog tonusa i povećanje pokretljivosti zglobova.
Savetuje se i uzimanje velike količine tečnosti za vreme i nakon tretmana kako bi se ublažili sporedni efekti. To je zato što fascija, kao i bilo koji drugi sistem koji je podvrgnut lečenju, izbacuje toksine i vodu koja se unutra zadržala, a to može dovesti do mučnine i slabosti organizma koje pacijenti osećaju nakon tretmana. Uzimanje tečnosti ublažava ili anulira ove pojave.
Lekari obično ne pričaju mnogo o ovoj tehnici jer se ne izučava u standardnim medicinskim školama.
Principi MFR – Tehnike Miofascijalnog oslobađanja
Suprotno popularnim uverenjima, MFR nije kao masaža i ostali tipovi fizikalne terapije. Kada razumemo osnovne principe Myofascial release-a moći ćemo da zaista razumemo tehnike, cenimo dobrobit koju donosi i shvatimo šta je to čini tako posebnom.
Prvo, potrebno je da shvatimo šta je tačno fascija. Fascija je gusta, beličasta vlaknasta mreža vezivnog tkiva koje okružuje kosti, mišiće, arterije i organe u ljudskom telu. Fascija je povezana i prepliće se sa mišićnim tkivom; mišići ne mogu biti izolovani od fascije. Dakle, istezanjem mišića isteže se i fascija, masaža mišića će masirati i fasciju.
Myofascial release terapija ima veoma nizak nivo rizika od prekomernog istezanja mekanih tkiva. Rezultat toga su tehnike koje su bezbedne i koje veoma retko mogu da pogoršaju postojeće stanje i povrede.
Ayres metoda /
Neki su problemi, kao na primer osip, slomljena kost ili slab vid, očigledni; drugi ipak, kao što je problem sporijeg učenja ili lošeg ponašanja, nisu.
Kako da prepoznate da li Vaše dete potencijalno pokazuje „lošu“ senzornu integraciju?
Nedovoljno osetljivo/hipoosetljivo (deluje kao da su mu mišići slabi, da ima slab stisak šake, ne može da podigne teže predmete,često se oslanja kako bi održavao svoju posturu, deluje bez energije, sklono je povredama i nezgodama, previše rizikuje prilikom igre, ne može da protumači govor tela ili mimike lica…)
Preterano osetljivo/hiperosetljivo (drži ruke na ušima da bi se zaštitio od relativno „bezopasnih zvukova“, smeta mu jako svetlo ili se sklanja od njega, često se odvaja od grupnih aktivnosti i stoji u ćošku, ne voli aktivnosti u kojima mu je glava okrenuta na dole – kolut unapred, izbegava objekte na igralištu ili igračke koje se pomeraju – ljuljaške, klackalice, ne voli da se prlja….)
Kombinacija hipo i hiper osetljivosti
Bal-A-Vis-X /
Kroz igru utičemo na integraciju ručnih refleksa i kordinaciju oko - ruka.
Bal – loptica, A– audio (sluh/ritam), Vis – vid, X – ukrštanje leve i desne hemisfere velikog mozga
Schroth & BSPTS /
Najčešći oblik je idiopatska skolioza, čiji je uzrok nastanka nepoznat, a javlja se čak kod 80% svih osoba koje imaju skoliozu.
Danas postoje dokazi da je 3D deformitet pršljena prisutan u ranim fazama ovog skoliotičnog procesa.
Period rasta se smatra kritičnim periodom kada deformitet ima najveći potencijal za progresiju.
Neoperativno lečenje deformiteta kičmenog stuba- Schroth metod- Rigo koncept BSPTS
Schroth metod je 1920. godine razvila Katarina Schroth. Schroth metod tretira sve aspekte trodimenzionalnog deformiteta. Vežbe se prilagođavaju konkretnom tipu krivine koju pacijent ima. Schroth je postao standard nehirurške terapije skolioza u Nemačkoj.
Elena Salva je 60ih godina uvela Schroth metodu u Barselonu, a 80ih godina dr Manuel Rigo preuzima edukaciju fizioterapeuta u Barseloni. 2008. godine škola dobija novi naziv Barcelona Scoliosis Physical Therapy School (BSPTS).
Koji su ciljevi specifičnih vežbi za lečenje deformiteta kičmenog stuba?
- Zaustavljanje progresije deformiteta
- 3D autokorekcija – poboljšanje oblika trupa i posture
- Korekcija u aktivnostima dnevnog života
- Stabilizacija korigovane posture/li>
- Poboljšanje opšteg zdravlja
- Neuro disfunkcije
- Otklanjanje bolova
- Edukacija pacijenata
Vežbama se takođe postiže i promena posturalne šeme u možgu. Cilj je da pacijent postane svestan svoje posture, da nauči da je koriguje i održava u toku dana.
Kako izgleda program vežbi…
Naš program vežbi se sastoji od 15 časova individualnog rada sa pacijentom. Program traje tri nedelje, 5 dana u nedelji po jedan čas. Počinjemo sa pregledom pacijenta, postavljanjem dijagnoze skolioze ili kifoze, kao i određivanjem tipa skolioze. Osvešćivanje posture i disanja, kao i specifične vežbe, koje su kombinacija zauzimanja korektivnih položaja, rotacionog disanja i aktivacije mišića, su sledeci korak ovog programa. Zatim edukacija pacijenta kako da tretman nastavi kod kuce i saveti za korekciju u svakodnevnim aktivnostima.